27. dio
Drugi svitski boj je bio logični nastavak nimške ekspanzije i ekonomske politike i se je počeo s tim da je Wehrmacht 1. septembra 1939. ljeta napao Poljsku.
Hitlerovo rivanje da bi vojska Nimškoga Rajha bila jur u septembru 1939. ljeta pripravna na boj je imalo nekoliko uzrokov.
Jedan uzrok je bio da su velesile izjednačile vojnu prednost Nimškoga Rajha, tako da je Hitler imao ćut da mora čim prije početi bojem ako bi kanio ishasnovati nimšku prednost u naoružanju.
Po upadu Wehrmachta u Poljsku su Francuzi i Velikobritanci 3. septembra objavili Nimškomu Rajhu boj. Misec dan kašnje je Poljska bila obladana oružjem i razdiljena med Nimškim Rajhom i Sovjetskim Savezom.
Boj protiv različnih držav
Po kratkom boju protiv Norveške i Danske je Hitler u maju 1940. ljeta krenuo prema zapadnoj Europi, tako da je nimška vojska napala Nizozemsku, Belgiju i Luxemburg. Do sredine junija je bila i Francuska okupirana.
Kad su Nimci boj u zapadnoj Europi više-manje dobili, se je Hitler počeo fokusirati na svoj pravi cilj: to je bila istočna Europa. Jur 31. julija 1940. ljeta je proglasio da kani napasti Sovjetski Savez, ča se je konačno dogodilo u juniju 1941. ljeta.
Napad na Jugoslaviju i Grčku
Ali pred tim je Wehrmacht još napao Jugoslaviju i Grčku. Spočetka se je Wehrmacht brzo i diboko probio na teritorij Sovjetskoga Saveza, je ali sve već zgubljao elan, čim duže je ov boj durao.
Boj se je počeo minjati kad je sovjetska vojska dobila bitku u Stalingradu u zimi 1942./1943. ljeta. Od onda se je Wehrmacht sve već povlačio.
Umišanje USA-a u boj
U decembru 1941. ljeta je i USA stupio u boj, se ali početkom fokusirao na boj suprot Japanu, ki je bio povezan s Nimškim Rajhom. Ali u juliju 1943. ljeta se je USA angažirao u Italiji i je 1944. ljeta putem invazije u Normandiju otvorio novi front u zapadnoj Europi. S tim je bilo sve jasnije da je boj za Nimce zgubljen.
Završetak boja
U Europi je boj završio 8. maja 1945. ljeta putem kapitulacije Nimškoga Rajha. Ali u Pacifiku, kade su se Japan i USA još dalje borili, je boj završio stoprv 2. septembra 1945. ljeta po bombardiranju japanskih gradov Hiroshima i Nagasaki atomskimi bombami.
I prik pedesetljetne su pozivali u vojsku
U augustušu 1939. ljeta, to znači kratko pred početkom Drugoga svitskoga boja, su i u Gradišću popali pukanjem i pozivanjem muži u Wehrmacht.
Najzad do 1883. godišća su pozivali muže u vojsku. Kratko su je obrazovali i tako friško kot nek moguće poslali u boj. Gradišćanski Hrvati su tako kot vojaki bili podiljeni po svi bojni polji Europe i sjeverne Afrike. Neki još i kod dio SS-a.
Hrvatski vojaki su im bili jako važni
Za nimšku vojsku su oni, ki su znali hrvatski, bili jako važni, tako da su je zataknuli u prvom redu u jedinice ke su se borile na Balkanu i u istočnoj Europi. U skoro svakom gradišćanskom selu je bilo muži, ki se već nisu vrnuli iz boja domom.
Oko 17.500 Gradišćancev je spalo u različni bitka. Osebujno u gradišćanskohrvatski seli Filež i Veliki Borištof je bio udio mrtvih vojakov izvanaredno visok.
Rekordni broji mrtvih
245 muži iz Velikoga Borištofa je palo u boju. To je treto najveći broj u cijelom Puljanskom kotaru.
Na Filežu su još i 283 muži umrli. To je drugonajveći broj u cijelom Gradišću. Uzato je bilo i čuda civilnih mrtvih, ki su nastali žrtve NS-režima.
Med njimi moremo najti Rome, Židove, ivalidne ljude, homoseksualce i opozicionalce, ke su zaprli u logore i do 1945. ljeta ubijali. Samo 10 procentov gradišćanskih Romov je preživilo čas nacionalsocijalizma a velike židovske općine Gradišća kot u Keresturu ili u Matrštofu su do 1945. ljeta sve zničili, tako da je danas ta dio gradišćanske kulture minuo.
