19. dio
Veljek po koncu Prvoga svitskoga boja si je austrijansko stanovničtvo željilo, da bi se Austrija priključila velikomu susjedu Nimškoj. Ali pri mirovni ugovori u Parizu velesile tu želji nisu ispunile.
U knjigi Mein Kampf je Adolf Hitler tu ideju opet prihvatio i tirao da bi se Austrija priključila Nimškoj. Ali potom, kad su nacionalsocijalisti 20. januara 1933. ljeta preuzeli vlast, se je Hitler najzadržao, i to za to, ar se je Italija pod Benitom Mussolinijem gledala za obrambenu silu Austrije.
Zbog terora su prepovidali NSDAP
Ipak je nategnutost po 1933. ljetu med Austrijom i Nimškim Rajhom nastala sve jača. Istovrimeno je rospoloženje u Austriji sve jače tendiralo prema samostalnosti.
Nimška je, na početku, pokusila takozvanom blokadom od 1000 markov – tu svotu je morao platiti svaki Nimac ako je kanio u Austriju – naškoditi austrijanskoj ekonomiji, tako da bi mogli nacionalsocijalisti nastati relevantni faktor u državi i preuzeti državu. Malo kašnje su to i pokusili putem terora, ča je konačno peljalo prevopidi NSDAP-a u Austriji.
Italija je zgubila ulogu obrambene sile
Sredinom 1930. ljet se je Italija, putem svojih imperijalnih ambicijov u Abesiniji, to je današnja Etiopija u istočnoj Afriki, izolirala u internacionalnoj politiki. Zbog toga je Mussolini iskao blizinu Hitleru, ča je u istu dob završilo talijansku protekciju za Austriju.
Takozvanim Juliabkommenom se je Austrija 1936. ljeta vezala u vanjskoj politiki uz Nimški Rajh i je tako prepustila jedan dio svojega suvereniteta.
Otvaranje vrat nacionalsocijalistom
U 1938. ljetu je sve išlo jako brzo: u februaru je Kurt Schuschnigg potpisao Berchtesgadenski ugovor i je tako otvorio vrata nacionalsocijalistom u Austriji.
Oni već nisu bili ilegalna stranka i su nastali dio vlade. Ta ugovor je NSDAP-u tako omogućio grubno umišanje u nutarnja pitanja Austrije i je ubrzio konačno propadanje austrofašističke države.
Najavljeno narodno glasovanje o samostalnosti Austrije
Kot reakciju na nimški pritisak, ki je nastajao sve jači, je savezni kancelar Schuschnigg 9. marcijuša nedočekano objavio narodno glasovanje o samostalnosti Austrije, ko bi održali jur 13. marcijuša.
Hrvatke novine su u zadnjem izdanju pred Anschlussom još pisale, da bi svi Hrvati išli odibirati i da bi birali za austrijansku samostalnost.
Do toga glasovanja ali već nij došlo. 11. marcijuša je Kurt Schuschnigg odstupio kot savezni kancelar i nacionalsocijalisti su pomalo preuzeli moć u državi. Takozvani Anschluss iznutra je počeo. U Gradišću su uhapsili člane zemaljske vlade; zemaljskoga poglavara Hansa Sylvestera su deportirali u KZ Dahavu.
Anschluss završen u tri dani
Jur drugi dan – to je bio dan na koga je nimška vojska, takozvani Wehrmacht, upala u Austriju – su Tobiasa Portschyja imenovali za novoga zemaljskoga poglavara. Upadanjem Wehrmachta je došlo do Anschlussa izvana.
Konačno je putem Saveznoga ustavnoga zakona o ponovnom združenju Austrije s Nimškim Rajhom, takozvani Anschluss na treti dan, 13. marcijuša, po političkom pak vojnom priključenju i pravno završen. Hrvatske novine su jur u prvom svojem izdanju po 13. marcijušu pozdravile tu okolnost.
